Obezbeđenje premijera Slovačke Roberta Fica, koji je ranjen u ekstremitet, grudni koš i stomak, napravilo je brojne propuste – od bezbednosne provere, pa do reakcije nakon atentata na predsednika vlade, ocenjuju za RT Balkan stručnjaci za bezbednost Milan Veruović i Vladan Višković.

Premijer Slovačke ranjen je u sredu uveče i nakon ranjavanja u veoma teškom stanju prebačen u bolnicu u Banskoj Bistrici, gde je imao nekoliko operacija.

Fico je i danas ponovo operisan, a njegovo stanje i dalje je ozbiljno, izjavio je slovački ministar odbrane Robert Kalinjak na konferenciji za medije.

Nekadašnji šef obezbeđenja premijera Zorana Đinđića Milan Veruović kaže za RT Balkan da su, prema njegovom mišljenju, u slučaju obezbeđivanja Roberta Fica, zakazale brojne bezbednosne procedure.

"Po mom sudu, neosporno je da je taj prvi prsten neposredne zaštite zakazao i da se nije snašao u toj incidentnoj situaciji. Međutim, ne može se svaliti sva krivica ni na njih. Mislim da je napravljen veliki propust, sada, mi to znamo i biće ustanovljeno tokom istrage da sama priprema, plan mera i procena bezbednosne ugroženosti premijera, nije bila adekvatno urađena i da je zbog toga došlo do ovog nemilog događaja", ocenjuje Veruović.

Veruović nakon odgledanog snimka atentata na slovačkog premijera ukazuje da se neposredno obezbeđenje nije snašlo i da je bilo puno netaktičkih poteza.

"Pre svega su dozvolili da štićeno lice priđe frontalno nepoznatim ljudima koji su stajali kao publika i da dođe u neposredni kontakt sa čovekom koji je tu došao sa namerom da to izvrši. Napravili su propust što se on uopšte našao ispred obezbeđenja, u svakom slučaju napravili su formacijsku grešku", ističe Veruović.

Mišljenje sa Veruovićem deli i bivši oficir za bezbednost Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Vladan Vešković, koji je obezbeđivao sve predsednike od 1988. do 2022. godine.

"Avion predsednika Slobodana Miloševića nije mogao da poleti bez mog pregleda, radio sam u obezbeđenju u Generalnom sekretarijatu predsednika Srbije u Državnoj bezbednosti i u BIA do 2004. godine, pa smo kao jedinica, posle ubistva premijera Zorana Đinđića prešli u Javnu bezbednost. Tvrdim da ovde brojne procedure nisu ispoštovane i da je zakazao i prvi, ali i drugi i treći prsten obezbeđenja slovačkog premijera, jer znam kakve su sve procedure pre polaska štićenog lica bilo gde", ukazuje Vešković, dodajući:

"Najveća greška je bila kod neposredne fizičke zaštite. Ništa nije preduzeto da prvi i drug prsten bezbednosne zaštite funkcioniše. Možda najveći propust su napravili operativno, jer nisu dobili ili su dobili, a nisu shvatili ozbiljno informaciju da je premijeru bezbednost ugrožena."

Milan Veruović ukazuje da ova situacija nije ni slična onoj u kojoj je stradao premijer Zoran Đinđić, jer je u pitanju potpuno drugačiji napad. 

Slovački mediji su preneli da je napadač 71-godišnji pisac Juraj Cintula, koji je bio politički motivisan da napadne premijera, ali Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija još uvek nisu potvrdile te navode, kao ni navode da je samostalno isplanirao atentat.

Postavlja se pitanje, ukazuje Veruović, kako je lice koje je imalo političku pozadinu, ali i registrovan pištolj i dozvolu, uopšte moglo da priđe premijeru tako blizu.

Dok se bavio obezbeđivanjem lica, Vešković kaže da su imali izuzetno zahtevne obuke i treninge i da su znali da je život štićenog lica, dok su na dužnosti, važniji nego njihov.

"Ti si svestan šta radiš i da je u svakom momentu život i zdravlje štićenog lica bitniji nego tvoj, bili smo spremni na to i bili smo spremni da reagujemo u skladu sa procedurom, šta god da se desi", navodi Višković.

Iako su obuke za obezbeđenje štićenih lica fizički jako zahtevne, pored izvanredne fizičke spremnosti, zahtevaju i izuzetnu mentalnu snagu, ukazuje Milan Veruović.

"Na snimku se jasno vidi da i u pozadini, iza leđa napadača, stoji pripadnik obezbeđenja premijera, zbog čega on nije odmah, već tek nakon pet pucnjeva reagovao i onesposobio napadača, to je stvar za razmišljanje. Mora da se povede računa o psihološkoj pripremi obezbeđenja koje se bavi zaštitom državnika", ukazuje Veruović.

Pored toga, navodi Veruović, nejasno je i zbog čega obezbeđenje nije imalo odgovarajući odgovor na pucanj, u smislu pancirnog ćebeta ili sličnog zaštitnog predmeta i zbog čega su dozvolili da premijer padne na pod, ne razmiljšajući da možd, napadač nije jedini i da će još neko pucati.

Da napadač nije bio sam, objašnjava Veruović, to bi moglo biti kobno, dok pripadnici neposrednog obezbeđenja čekaju nekoliko sekundi da reaguju na bilo koji način, "kao da su u simulaciji, kao da čekaju naređenje, a jasno se zna kako se postupa u takvim situacijama". 

Vešković, takođe, ukazuje "da nije normalno da do petog hica niko nije upotrebio oružje".

"To je 3 do 5 sekundi, svako ko je u neposrednoj zaštiti, već na prvi hitac morao je da reaguje, prvo da zaštiti štićeno lice, i to oni odmah do njega, a oni koji su u neposrednom okruženju da nautrališu pretnju", objašnjava Vešković.

Zakazale i operativa i analitika

Najveća greška je, dakle, složili su se sagovornici RT Balkan, bila kod neposredne fizičke zaštite, ali su napravljeni i operativni propusti, jer nisu dobili ili su dobili, a nisu shvatili ozbiljno, informaciju da je premijeru bezbednost ugrožena.

"Svaka pretnja mora da bude shvaćena ozbiljno, posebno licima koja su na tako visokim pozicijama, a ne da, ako danas ne primer, preti 10 lica, za to kažu 'Ma, nije to važno, svako danas preti'. Ne, sve je ozbiljno i svaka pretnja mora da se proveri i da se proceni rizik po bezbednost štićenog lica, pa sa se, u skladu sa tim postupa dalje", navodi Vešković.

Sličan propust obezbeđenja dogodio se, priseća se Veruović, i francuskom predsedniku Makronu koga su ošamarili kad je nesmotreno prišao publici na nekom javnom nastupu.

"Takvi postupci koje počini pojedinac ne mogu uvek da se predvide, nekada su u pitanju labilni pojedinci koje ponese polarizacija društva kroz medije, ali može da se reaguje blagovremeno. Svaki istup, svaka potencijalna pretnja mora da se proveri", navodi Veruović.

Nekadašnji šef obezbeđenja premijera Đinđića ukazuje da je zabrinjavajuć i porast govora mržnje u medijima i poziva na linč učesnika političkog života, kao i da mnogi predstavnici medija i političkih stranaka izgleda da uopšte nisu svesni odgovornosti koju imaju.

"Učesnici političkog života, pa i određeni mediji, uopšte nisu svesni težine koju ima reč izrečena u javnom prostoru. Uočen je i veliki porast nasilja i levičarskih ekstremista, na njih se slabo obraća pažnja, a oni su najaktivniji u Evropi, na kulturnim događajima, izložbama i slično. Oni su 'zanemareni', a sve je veća opasnost od njihovih akcija", upozorava Veruović.

Ovakvi nemili događaji, upozoravaju sagovornici RT Balkan, mogu pokrenuti lančanu reakciju i kod labilnih ličnosti biti okidač za slična dela, pa je važno podići nivo zaštite državnicima u čitavom svetu, nakon svakog ovakvog napada.

Građanima masovno stižu pozivi za Vojsku: Kolike su kazne ako se ne odazovete

Izvor: Rt.rs