Razgovor Trampa s Tsao Ing-wen bio je prvi razgovor između nekog američkog predsednika sa tajvanskim liderom otkako je predsednik DŽimi Karter 1979. kao legitimnu vladu priznao onu u Pekingu, umesto u Taipeiju.
Razgovor Trampa i Tsao Ing-wen izazvao je diplomatski protest Kine koji bi, upozorila je odlazeća Obamina administracija, mogao ugroziti napredak u odnosima s Pekingom koje su decenijama pažljivo gradile i demokratske i republikanske američke vlade. Analitičari upozoravaju da bi moglo doći i do vojnog sukoba ako se bude išlo predaleko. Trampovi saradnici i potpredsednik Mike Pens nastojali su da umanje značaj tog desetominutnog razgovora rekavši da se radilo o "pristojnom pozivu" kojem nije bio cilj pokazati promenu politike. Ali, Tramp je u nedelju dolio ulje na vatru žaleći se preko Tvitera na kinesku ekonomsku i vojnu politiku, dok je njegov ekonomski savetnik Stephen Moore u ponedeljak rekao da, ako se Pekingu to ne sviđa, "ko ih šiša". Bivši američki zvaničnik blizak Trampovom tranzicionom timu u utorak je otputovao u Taipei, što je izazvalo još više nagađanja o budućim odnosima Vašingtona sa Tajvanom, javlja agencija France Pres. Stephen Yates, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg potpredsednika Dika Čejnija, rekao je novinarima da se radi o dugo planiranom privatnom putu, ali nije isključio mogućnost da se sastane sa visokim tajvanskim zvaničnicima. Analitičari, uključujući bivše visoke američke zvaničnike, kažu da je poziv u najmanju ruku signalizirao tvrđi pristup Pekingu, što uključuje gomilanje američkih oružanih snaga kao odgovor na rastuću snagu Kine u azijsko-pacifičkom području. DŽon Huntsman, jedan od kandidata za novog državnog sekretara, izjavio je za Nev Iork Times da bi se Tajvan mogao pokazati kao "korisna poluga" u odnosima s Kinom. Trampov savetnik Peter Navaro i bivši američki ambasador u UN-u DŽon Bolton savetovali su da se Tajvan iskoristi za postepeni pritisak na Kinu kako bi ublažila teritorijalne pretenzije u istočnoj Aziji. Navaro kaže da bi Vašington trebalo prestati s politikom "1 Kine", ali nije rekao da li to znači da treba priznati nezavisnost Tajvana, jer "Pandu ne bi trebalo bespotrebno bockati", navodi Rojters. Bolton, s druge strane, predlaže diplomatski pritisak koji bi počeo sa službenim primanjem tajvanskih diplomata u Stejt departmentu i dovesti do obnove punog diplomatskog priznanja. Douglas Pal, američki predstavnik na Tajvanu od 2002. do 2006., smatra da je pristup Trumpovih savetnika utemeljen u 90-im godinama 20. veka kada je Kina bila puno slabija, a SAD u boljoj poziciji da zauzme oštro stajalište. "Problem je u tome što je Peking 1996. doneo desetogodišnji plan vojnog jačanja kako više nikad ne bi morao da guta takve stvari", rekao je Pal. Izvor: Hina