Како бисте утврдили има ли парадајз пестициде, најбоље би било да га исечете и погледате унутрашњост. Обично парадајз с токсинима има жућкасте пруге, са жутим "делом" у средини.

Исто тако, обратите пажњу да ли су парадајзи исте величине, да ли изгледају идентично - управо ти који изгледају "савршено" и као "нацртани" по истом моделу, сасвим сигурно нису природно такви постали.

Избегавајте и паковано воће, оно је готово по правилу из производње у којој су обилно коришћени хемија и пестициди, пише Крстарица.

Али, ако парадајз не изгледа "савршено", ако има бразде, смеђе шаре или је мало чудног облика, највероватније се ради о непрсканом парадајзу.

Парадајз је иначе биљка коју ћете пронаћи у готово сваком повртњаку. Релативно се лако узгаја и даје велике, црвене, сочне плодове. Па, уколико сте помислили да би можда најсигурније да га узгајате сами, ево неколико добрих савета који ће вам помоћи да извучете максимум.

Бирајте врсту

Увек је добро питати стручњака која је врста парадајза најбоља за ваше услове узгоја. На пример, на отвореном простору с пуно сунца или на тераси. Само зато што се одређена сорта продаје у свим расадницима, не значи да ће добро расти у свим условима.

Припрема тла

Пазите да тло није тврдо или збијено. Нови коренски систем неће моћи да расте и продире кроз збијено тло, чинећи процес дубоке садње бескорисним. Земљу најприје прекопајте, а затим можете додати компост.

Трик са содом бикарбоном

Сода бикарбона је нека врста тајног оружја за осигуравање доброг раста парадајза. Када биљка нарасте око 2,5 цм, око биљке треба посути 4 кашичице, али пазити да се биљка не додирује. Поступак треба да поновите неко време пре саме бербе. Сода бикарбона ће се побринути да се киселост тла смањи и парадајз ће бити укуснији, преноси Јутарњи лист.

Извор: Нова