А сада се осврнимо на оно најважније. Протеклих смо дана сведочили енормним, па и историјским падовима цена нафте, прије свега америчке ВТИ. Узрока је више: политичких, привредних и оних који су резултат тзв. више силе – у овом случају пандемије коронавируса. Међутим сада би, барем што се тиче оних политичких узрока, управо они могли довести до позитивног помака по питању цена нафте и њиховог стабилизовања на неком разумнијем нивоу, јер не треба заборавити како ниске цене нафте, иако добродошле за широке потрошаче и индивидуалне купце, за собом вуку и низ негативних последица, не само по произвођаче нафте којима се тиме поскупљује производња јер не остварују планиране приходе. А управо су нафтне компаније велики покретачи привреде, запошљавају велики број радника, пуне државне рачуне и тд. На који начин је у овом тренутку баш због политике тржиште реаговало у позитивном смислу одмах ћемо и казати:
у четвртак, 23. априла, нафта је поскупела због растуће напетости на Блиском истоку (наравно, и због још увек осталих на снази и других кључних разлога – пада производње због превелике понуде нафте на тржишту и паралише привредне активности због Ковида-19), пре свега оне између САД-а и Ирана након што је амерички председник Доналд Трамп на свом Твитеру написао како је заповедио америчким поморским снагама да потапају иранске војне бродове уколико буду пратили оне америчке. Тиме је Трамп још једном доказао колико у данашњем свету економије и тржишта значи један обични његов твит, док су донедавно за реакције тржишта требале службене одлуке различитих државних тела након више или мање дугих сатанака и разматрања на који начин реаговати на који домаћи или глобални проблем.
Тако су јуче фјучерси за северноморску нафту Брент у послеподневним сатима порасли за 7,12% и досегнули цену од 21,82 долара, док су за америчку нафту ВТИ порасли за 10,6% и износили 15,29 долара за барел, преноси Ројтерс.
Међутим, према речима Ворена Патерсона из ИНГ, с обзиром на вишак понуде на нафтном тржишту „тешко је очекивати да ће то (најновија америчко-иранска напетост) довести до дугорочне потпоре тржишту, осим у случају да се стање још више не заоштри“.
Без превеликих проблема могли бисмо закључити како није искључена нити та варијанта с још већим порастом напетости у Персијском заливу уколико опоравак нафтног тржишта и даље остане у „слепој улици“ успркос недавно потписаном новом споразуму о смањењу нафтне производње у формату ОПЕЦ+.
Русија гради нову ваздухопловну војну базу у Сирији, више о томе ОВДЕ!
Извор: geopolitika.news