Правда

У студији која је трајала 12 година учествовало је 300.000 испитаника оба пола, а истраживачи су за потребе студије процењивали ниво вежбања и обим струка, те бележили сваки смртни случај испитаника. – Највећи ризик од преране смрти забележен је код оних који су физички неактивни и то подједнако важи за особе нормалне тежине, оне са вишком килограма и гојазне – изјавио је један од истраживача, професор Улф Екелунд. Према изјави истраживача са Кембриџа 676.000 смртних случајева годишње приписује се управо последицама насталим услед неактивности, у поређењу са 337.000 услед последица повезаних са прекомерном телесном тежином. Студија подвлачи да мршаве особе могу имати већи ризик од здравствених проблема услед неактивности, док су гојазне особе које вежбају бољег здравственог стања од оних које то нису. Такође, напомиње се и да је физичка активност, односно вежбање подједнако важна за све, без обзира на телесну тежину, те да је 20 минута брзог ходања дневно довољно како би се унапредило опште здравствено стање. – Међутим, не мислим да је у питању једно или друго. Треба да тежимо да смањимо и гојазност, али мислим да физичка активност мора да се преопзна као веома важна стратегија јавног здравља – додаје проф. Екелунд. Болести проузроковане неактивношћу и гојазношћу су углавном исте, укључујући кардиоваскуларне болести, с изузетком дијабетеса типа 2 који се чешће јавља као последица гојазности.

Прочитајте још:ПРИРОДНА ВИЈАГРА: Руска народна медицина има лекОПРЕЗ: Је ли Вегета укусан зачин или фино упакован отров?

Извор: dnevno.rs