Na ovo pitanje odgovor bi mogla dati nova šefica britanske obaveštajne službe MI6 Blejz Metreveli. Naravno, ukoliko bi želela da govori na tu temu.
Dok unuka Mesara uporno ćuti, afera koju su lansirali mediji narasta. Ono što brine u ovakvoj situaciji nije samo imenovanje Metrevelijeve na visoku dužnost u Londonu već i samo odbijanje da iznese svoj stav u odnosu na nacizam.
Uopšte nije jednostavno postati šef tajne službe, a sama Blejs Metreveli je prošla pažljiv odabir pre nego što je uopšte počela da se bavi svojim poslom.
Kadrovici nisu mogli da ispuste iz vida da pretendent u biografiji ima dedu-nacistu.
NJen deda nije svirao u gajde niti igrao golf. Novinari Daily Mail izučili su nemačke arhive i ustanovili da je deda Metreveli bio Konstantin Dobrovoljski – poreklom iz Ukrajine, poznat po nadimku Mesar.
Dobrovoljski-senior rođen je u Černjigovskoj oblasti Ukrajine 1906. godine. Otac mu je bio nemačko-poljskog porekla, a majka Ukrajinka. Porodica je živela u malom mestu koje su, kako tvrdi Daily Mail, kasnije uništili boljševici.
Godine 1926. deda Metrevelijeve bio je proteran u Sibir na 10 godina zbog antisovjetske agitacije, antisemitizma i skrivanja vlastitog porekla.
Iz progonstva se vratio 1937. godine.
Nakon početka Drugog svetskog rata, Dobrovoljski se «hitno javio u vojni odsek i zatražio da ga pošalju na front», ali je već pri prvoj mogućnosti 4. avgusta 1941. godine prebegao na stranu nacista, ističe britanski list.
Novinari Daily Mail su u arhivi pronašli rukopise pisama koje je Dobrovoljski uputio nemačkoj komandi, a koje je potpisivao nacističkim pozdravom.
Uskoro je Dobrovoljski počeo da služi u SS, u tenkovskoj jedinici.
Tvrdio je da je «lično učestvovao u bitkama na prvoj borbenoj liniji kod Kijeva i u uništavanju Jevreja».
Ispostavilo se da je kolaboracionista bio u sastavu policijskih snaga koje su «silovale, streljale i pljačkale tela jevrejskih žena u Ponornici i Černjigovu».
U julu 1942. godine se pridružio tajnoj nacističkoj policiji — Geheime Feldpolizei (GFP) koja je bez suda i istrage ubijala zarobljene političke lidere, partizane i Jevreje tokom raznih «čistki».
Nema tačnog datuma o smrti Dobrovoljskog. Međutim, 1947. godine žena Dobrovoljskog je proglašena udovicom i udala se za Metrevelija koji je i vaspitavao oca buduće šefice britanske tajne službe.
Bez obzira na svedočanstva o smrti Dobrovoljskog, SSSR je njegove podatke uneo u knjigu poternica za ratnim zločincima koja je u Sovjetskom Savezu objavljena 1969. godine.
Za one koji ga uhvate bila je obećana nagrada u iznosu tadašnjih 50.000 rubalja.
Teško je poverovati da Tajna obaveštajna služba Velike Britanije (MI-6), gde unuka Mesara služi od 1999. godine, o dedici-nacisti ništa ne zna. Dve stvari su potpuno izvesne — ili se Britanija prema nacističkoj prošlosti svojih građana olako odnosi ili su nacistički koreni Albionu dobro došli.
Ne treba donositi ishitrene zaključke. Međutim, izjava britanskog premijera Kira Starmera da je imenovanje Metrevelijeve «istorijski» događaj i da se događa u vreme kada je rad obaveštajnih službi važniji nego ikad, govori o mnogim stvarima.
NJega je podržao i ministar inostranih poslova Dejvid Lemi koji je Blejz Metreveli okarakterisao kao ličnost sa «bogatim iskustvom» u obaveštajnom radu i kao «idealnog kandidata za ulogu lidera MI6».
«Blejz će se pobrinuti da Velika Britanija bude u stanju da se odlučno suprotstavi svim izazovima, obezbeđujući sigurnost kako u zemlji tako i u inostranstvu» – ističe Lemi.
I Starmer, i Lemi znaju o čemu govore. Činjenica da je za šefa specijalne službe u državi jednu od pobednica nacizma, imenovano lice sa sličnim «flekama» u biografiji predstavlja svojevrsni izazov.
Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova smatra da nova šefica britanske obaveštajne službe MI6 Blejz Metreveli treba da sama da objašnjenja o prošlosti svoga dede.
Ruski diplomata kaže da je i u Nemačkoj mnogo političara koji imaju bliske rođake naciste. Kao primer je navela kancelara SRN Fridriha Merca čiji je deda po majčinoj liniji bio gradonačelnik Brilona i pripadnik nacističke partije NSDAP, kao i bivšeg ministra inostranih poslova Nemačke Analenu Berbok čiji je deda takođe bio pristalica nacional-socijalističkih ideja.
«Neko je usmereno i svesno na rukovodeće položaje u zemljama «kolektivnog Zapada» dovodio potomke nacista» – ocenila je Zaharova.
To što Blejz Metreveli ćuti samo podgrejava interes za situaciju u Britaniji koja uopšte nije trivijalna.
«U Velikoj Britaniji, za razliku od Nemačke, istorijsko sećanje na nacizam nije tako duboko integrisano u sistem političke kontrole i društvene odgovornosti — iznosi svoj stav predstavnik stranke Alternativa za Nemačku Olga Petersen i nastavlja:
- U većini slučajeva, ako čovek ima profesionalne kompetencije i politički stav, lično ili porodično nasleđe, povezano sa nacizmom, moći će da se to doživi kao «sitnica» i da ne bude velika prepreka. Međutim, u kontekstu međunarodnih odnosa, posebno sa Izraelom i jevrejskom zajednicom, takvi podaci mogu izazvati kritičke reakcije i dovesti u pitanje moralnu reputaciju konkretnog političara. U ovom slučaju, važne će biti javne i političke reakcije, kao i lični stav same Metreveli».
Prema rečima stručnjaka, u Nemačkoj se nacističko nasleđe smatra ozbiljnom preprekom u političkoj karijeri i takvi slučajevi ne ostaju bez javne reakcije. Međutim, u toj zemlji je dovoljno «odreći se pretka» i data tema gubi na aktuelnosti.
U Velikoj Britaniji slične «sitnice» često ne igraju odlučujuću ulogu ako nisu vezane za javni skandal ili ne izazivaju široku javnu osudu.
«Ipak, u kontekstu međunarodnih odnosa i moralnih standarda, ovakve činjenice mogu imati značaj, posebno po osetljivim pitanjima vezanim za istorijsko sećanje i međunarodne odnose. Generalno, to što buduća šefica britanske obaveštajne službe ima rođaka nacistu nije samo pitanje istorijske etike, već i poltiičkog utiska koji može da ima različito značenje u mnogim državama» – smatra Petersen.
Izvor: Fakti.org
