Немачка извозна индустрија у Трамповој глобалној царинској офанзиви види почетак трговинског рата. Залаже се за јединствен одговор ЕУ и јачање нових споразума о слободној трговини. Савезно удружење велетрговине, спољне трговине и услуга (БГА) упозорава на озбиљне последице по светску трговину због Трампове царинске офанзиве и тражи јединствен одговор Европске уније.
„Ово је фронтални напад на светску трговину. С драстичним повећањем царина за више од 100 трговинских партнера, амерички председник баца свет у отворени трговински рат с америчким Брегзитом“, изјавио је Дирк Јандура, председник БГА немачкој новинској агенцији дпа. „Очекујем да ће тај сукоб значајно утицати на наш економски раст“, прибојава се Јандура.
Према његовом мишљењу ЕУ мора сада да одговори јасним контрамерама. „То можемо да учинимо само заједно. Наш циљ мора бити брзо окончање овог трговинског рата, али морамо и да покажемо да Европа није уцењива“, наставља Јандура. „Требало би да се координирамо с другим погођеним државама. Нови споразуми о слободној трговини смањиће зависност од САД.“
Немачка извозно оријентисана привреда испоручила је 2024. године у иностранство робу у вредности од 1.559,7 милијарди евра – што је један одсто мање него претходне године. БГА је већ након најаве америчких посебних царина на аутомобиле најавио снижавање своје ионако негативне прогнозе за немачки извоз.
Угрожена радна места
И у таблоиду Билд објављена је забрињавајућа прогноза о последицама по глобалну економију. Лист цитира Хилдегард Милер, председницу Немачког удружења аутомобилске индустрије (ВДА), која сматра да су негативне последица неизбежне. „То ће утицати и на радна места“, изјавила је Милер за Билд.
Економски институт IW из Келна израчунао је какве би биле последице царина ако би ЕУ узвратила контрамерама. Према њима, економија би могла да падне до 0,4 одсто годишње, што би значило губитак од 25 милијарди евра.
Економиста Јирген Матес из IW Келн наводи: „На крају мандата Доналда Трампа могло би да нестане 150.000 радних места.“
И стручњак за тржиште капитала Роберт Халвер из Бадер-банке у изјави за тај немачки медиј прогнозира озбиљне последице по Европу и Немачку: „Ово је трговински рат, нема другог назива за то. Извозне индустрије ће се суочити с великим потешкоћама, радна места ће бити изгубљена.“
Јасно је: ако ЕУ узврати контрамерама на америчке производе, америчка роба ће поскупети. Цене нафте, гаса, вискија и мотоцикала могле би да скоче и до 20 процената. Али, и сами економски ефекти америчких царина могли би да изазову талас поскупљења.
Представница кредитне рејтинг-агенције Мудис у изјави за Билд напомиње да би америчке царине од 20 одсто на европске производе могле да смање профит компанија попут Фолксвагена и 25 одсто! У том контексту економиста Клеменс Фуест упозорава: „Аутомобили су најважнији немачки извозни производ. То је већ само по себи огроман ударац за немачку привреду.“ Ако криза потраје, цене би могле да наставе да расту.
„Немачка и Европа морају да одговоре на Трампове царине“
Што се одговора на америчке царине тиче, берлински лист Велт цитира премијера покрајине Хесен, Бориса Рајна (ЦДУ). Он критикује Трампове царине називајући их „оргијом оптерећења за привреду“.
„Царине на крају увек коштају благостање“, изјавио је Рајн. „Европа и Немачка морају да дају суверени одговор на драстичне царине председника Трампа.“ Рајн је позвао на алтернативни савез с другим трговинским блоковима и јачање конкурентног окружења. Залаже се за споразуме о слободној трговини с регионима као што су Јужна Америка, Африка и Индија, и предлаже прогресивну реформу пореза на добит, као и милијарде евра вредне пакете инвестиција за привреду.
А минхенски Зидојче цајтунг покушава да прошири слику. „Сигурно је да амерички председник својим царинама жели да оствари више политичких циљева. Његов план је да врати индустријска радна места у САД, али и да оствари „билионске“ приходе како би смањио буџетски дефицит. Он, међутим, мора да узме у обзир у унутрашњополитичке последице своје царинске политике. Многе његове присталице подржавају његову економску агенду, иако ће лично осетити последице раста цена. Али, њихова подршка могла би да ослаби ако САД западне у рецесију или ако америчка индустрија не доживи очекивани процват“, пише Зидојче цајтунг.
Трамп, царине и валуте
На посебан аспект трговинског рата који се распламсава указује лист Пресе из Беча: „Разлика у каматним стопама између САД и Европе расте, евро слаби у односу на долар, европска роба постаје јефтинија за америчке купце, па ефекат царина делимично нестаје. Проблем је само у томе што Трамп сигурно неће једноставно да прихвати да му кретања на курсним листама онемогуће спровођење његове трговинске политике.
Стивен Миран, Трампов саветник, саставио је детаљан план под називом „Mar-a-Lago-Accord“, који предвиђа драстичну девалвацију долара. Кина неће беспослено да гледа како САД и Европа започињу трку за повољнијом валутом. Победник у валутном рату биће онај ко у њему уопште не буде учествовао. Европа мора да ради на својој основној конкурентности, да склапа нове трговинске споразуме и да на финансијским тржиштима докаже да је сидро стабилности у несигурном свету“, сматра коментатор листа Пресе.
Трампове царине погађају чак и ненасељена острва
Али, упркос свим забринутим гласовима, у немачким медијима има и подругљивих коментара. Тако лист Билд у једном осврту скреће пажњу на неке бизарности Трамповог наступа: „Како сам каже, Трамп намерава да повећа царине свуда где САД тренутно наплаћују мање него њихови трговински партнери. Али, опште правило предвиђа минималну стопу од десет одсто на сав увоз у САД. Бизарна последица: чак ће и Хердова и Мекдоналдова острва морати да плаћају увозне царине – иако не извозе ама баш ништа! Разлог? На тим острвима живе само пингвини, фоке и птице. Та група острва је спољна аустралијска територија у јужном Индијском океану. Људска популација: нула. То је заштићено природно подручје, дом фока и птица. На острву Херд налази се једно од седам светских гнездилишта краљевског пингвина“, пише Билд.
ЗАХАРОВА БЕЗ УСТЕЗАЊА: Кијев нападима подрива руско-амерички дијалог!
Извор: Данас.рс
